Primetili ste da vaše dete nepravilno izgovara pojedine reči i šuška. Pomislili ste da je još malo i da će se to samo od sebe ispraviti tokom njegovog razvoja. Niste zabrinuti jer je vaš mališan u tim trenucima i više nego simpatičan. Nekad mu uzvratite na isti način i obratite mu se nepravilno jer ste ubeđeni da će to vremenom samo doći na svoje. Međutim, možda bi trebalo da malo ozbiljnije pristupite tom problemu jer, ukoliko se on ne rešava na vreme, dete bi do kraja života moglo da ima niz govornih mana.
Istraživanja pokazuju da čak 60 odsto dece predškolskog uzrasta ima neki govorno-jezički poremećaj. U okviru primarne zdravstvene zaštite dece retko se na vreme uočavaju ti problemi, pa se roditeljima najčešće tek na obaveznom sistematskom pregledu za upis u školu skrene pažnja na njega. Zbog katastrofalnog tempa života, roditelji sve manje vremena provode sa svojom decom, sve manje im se obraćaju i pričaju, jer sve više rade, sve kasnije dolaze kući, a deca dane provode u tišini pred računarom.
Jedan od najčešćih govornih poremećaja jesu dislalije, odnosno poremećaji izgovora glasova reči.
U mnogo slučajeva dislalija je posledica lošeg govornog modela i neodgovornog ponašanja, odnosno održavanja i stimulisanja tepavog i šuškavog govora, ali može nastati i kao posledica određenih anomalija ili oštećenja sluha. Glasovi koji su najčešće „oštećeni“ jesu Č, DŽ, Š, Ž, Ć, Đ, R, L, NJ, ali i J i LJ.
